Srpski Kod osobe koja poseduje određenu sumu novca javlja se želja da investira slobodna sredstva sa ciljem njihovog uvećanja. Među različitim mogućnostima za investiranje mogu se razmatrati i takav par kao što su surebet i bitkoini. Ali, kao i u svim drugim finansijskim operacijama, bez razumevanja samog predmeta, bez svesti o profitabilnosti i bez predstave o rizicima nije moguće doneti ispravnu odluku. Zato vredi razjasniti temu i sprovesti kratak uvod u predmet.
Kod osobe koja poseduje određenu sumu novca javlja se želja da investira slobodna sredstva sa ciljem njihovog uvećanja. Među različitim mogućnostima za investiranje mogu se razmatrati i takav par kao što su surebet i bitkoini. Ali, kao i u svim drugim finansijskim operacijama, bez razumevanja samog predmeta, bez svesti o profitabilnosti i bez predstave o rizicima nije moguće doneti ispravnu odluku. Zato vredi razjasniti temu i sprovesti kratak uvod u predmet.
Investiranje u surebet
Pre svega treba razmotriti surebet kao način da se sredstva relativno brzo obrnu uz sasvim opipljivu dobit. Oni predstavljaju opklade na parne ishode, pri čemu, nezavisno od rezultata meča, igrač u svakom slučaju ostvaruje određeni prihod ili ostaje „na nuli“.
Važno! Surebet može imati više od dva ishoda. Treća „poluga“ nastaje ako pravila sportske discipline predviđaju nerešen rezultat – opklade se u tom slučaju postavljaju na pobedu svake od ekipa i na nerešen rezultat, ako skener surebeta otkrije takav surebet sa tri poluge.
Suština investiranja ogleda se u opkladama na suprotne ishode (poluge koje obrazuju surebet) po maksimalnim kvotama. Profitabilnost takvih operacija kreće se u rasponu od 2-10% iznosa transakcije, što se pri velikom prometu pretvara u značajne sume. Pri tome su rizici svedeni na minimum, a čitav zadatak investitora jeste da pažljivo prati kvote i proučava finese igre.
Investitor ne može samostalno da pronađe surebet, pa se za njihovu pretragu koriste skeneri, čije usluge takođe koštaju određeni novac. To treba uzeti u obzir pri određivanju profitabilnosti investicija.
Budući da surebet može nastati samo pod uslovom različite procene verovatnoće ishoda na koji se postavlja opklada, rad sa njima je potpuno legalan. Strogo govoreći, ova situacija nije arbitražno klađenje. Međutim, to većinu kladionica ne sprečava da primenjuju kaznene mere prema „surebetterima“ – igračima koji za igru koriste strategiju surebeta.
Investiranje u bitkoine
Za razliku od rada sa sasvim razumljivim i, uopšteno govoreći, „proverenim“ surebetima, investiranje u bitkoin običnim ljudima deluje neshvatljivo. Naime, iza ove valute ne stoje računi u stvarnim bankama, ona nije akcija transkontinentalnih korporacija, a sama sredstva nije moguće fizički dodirnuti – ona jednostavno ne postoje u stvarnom svetu. Zbog toga je psihološki prilično teško odlučiti se za investiranje u bitkoin. Ali, polazeći od aktuelnih kurseva i naročito od špekulacija krajem 2017. godine, odlučni i pripremljeni ljudi rade sa njima i zarađuju.
Važno! Kada se govori o investiranju u bitkoine, odmah treba napraviti razliku između peer-to-peer platnog sistema (koji je dobio ime Bitcoin) i uslovnih jedinica (BTC) kojima se operiše u njegovim okvirima. Ovo razumevanje je važno, jer investiranje u samu mrežu ne podrazumeva značajan (ili uopšte bilo kakav) povrat uloženih sredstava.
Bitkoine je moguće dobiti na samo 2 načina, a svaki od njih podrazumeva investiranje.
- Kupovina kriptovalute na berzama. Ovaj način je prilično jednostavan za razumevanje, jer predstavlja običnu kupoprodajnu transakciju u vidu razmene „stvarnog novca“ za bitkoine. Iznos investicije određuje se prema aktuelnom kursu, uz mali procenat iznosa transakcije (ili fiksnu cenu) koji naplaćuje berza i (ili) menjačnica.
- Majning. Investicije se ulažu u opremu koja izračunava (rudari) bitkoine. Ovde investitor mora da razume da, uprkos prividnoj „besplatnosti“ ovog načina, on podrazumeva ozbiljna ulaganja i u opremu i u njeno održavanje, uključujući račune za električnu energiju.
Emisija novih bitkoina ograničena je tehničkim aspektima same mreže, a maksimalni obim kriptovalute može iznositi najviše 21 mln BTC. Do sredine 2017. godine bilo je izbrojano (približno) svega 12,7 mln uslovnih jedinica. Sa svakim novim izračunatim blokom složenost narednih izračunavanja raste geometrijskom progresijom. Shodno tome, trajanje majninga značajno se povećava.
Razmatrati drugi način (majning) sa stanovišta investicija besmisleno je zbog prosto ogromnih troškova za ASIC-procesore objedinjene u mrežu. Postojeće „farme“ danas se procenjuju na milione dolara, pa stvaranje još jedne može sebi da priušti samo izuzetno imućno lice ili organizacija.
Polazeći od toga, razmotrićemo samo aspekt direktnih investicija u vidu kupoprodaje kriptovalute:
- kreiranje BTC novčanika u bilo kom pogodnom servisu (ne postoji centralizovana „administracija“, jer sistem pripada p2p mreži);
- kupovina kriptovalute po minimalnom kursu sa ciljem njene prodaje nakon rasta.
Važno! Iskusni trejderi preferiraju da BTC-om operišu kao običnom valutom na tržištu. Ali posebnosti takvog trejdovanja dovoljne su za pisanje čitave knjige, pa ovaj aspekt u okviru ovog članka neće biti razmatran.
Poređenje profitabilnosti
Za jasno razumevanje profitabilnosti surebeta i bitkoina treba se obratiti matematici i razmotriti pitanje na primeru. Od apstraktnih podataka uzećemo iznos investicije od 2000 USD.
Profitabilnost svakog surebeta izračunava se zasebno, jer čak i pri prividnoj ravnoteži postoji rizik da ona bude nulta (odnosno bez izlaska u plus ili minus, ako kladionica ne obračunava maržu zasebno). U proseku, profitabilnost surebeta iznosi do 5% dnevno, što obezbeđuje (opet, u proseku) rast banke (početnog investicionog portfolija) 2,5 puta tokom meseca. Postojećih 2000 USD uz pravilan pristup mogu se za30 dana pretvoriti u 5000 USD.
Za primer obračuna profitabilnosti treba razmotriti bejzbol meč između ekipa New York Yankees (P1) i Baltimore Orioles (P2). Kladionica 1 nudi kvote P1 2.1 / P2 1.72. Kladionica 2 nudi P1 1.88 / P2 2.15. Igrač koji se u kladionici 1 opkladi na P1 sa 1000 USD, a u kladionici 2 na P2 sa istih 1000 USD, po završetku meča dobiće minimalno garantovanih 2100 ili 2150 USD, u zavisnosti od toga koja će opklada proći. Profitabilnost transakcije iznosi svega 5%.
Sa bitkoinima, međutim, nije sve tako jednoznačno. Ako zanemarimo trgovanje na berzi, treba samo obratiti pažnju na kurs kriptovalute. Prema grafikonu za februar 2018. godine, BTC je u odnosu na američki dolar oscilirao u rasponu od 6596,51 do 11492. Vrhunske vrednosti zabeležene su:
- min 06.02.2018;
- max 20.02.2018.
To znači da bi investicije u iznosu od 2000 USD, izvršene 7. dana po kursu 7648,92 i prodajom 21. februara po kursu 11393, omogućile dobit od 2978,98 američkih dolara. Shodno tome, profitabilnost bi iznosila 67%.
Međutim, kurs kriptovalute nije stabilan. Ako pogledamo grafikon za 2017. godinu, ozbiljan skok dogodio se 17.12, kada je za 1 BTC nuđeno 19105,7 USD. Zatim je, posle nekoliko neopravdanih skokova, kurs počeo da pada ka savremenoj vrednosti 10605,2. Shodno tome, investicije izvršene u periodu od decembra do kraja januara ne omogućavaju govor o profitabilnosti – one su gubitaške. Za primer pretpostavimo kupovinu 06.01.2018. po kursu 17542,4 i prodaju po kursu početkom marta 2018. Uloženi 2000 USD pretvorili bi se u 1209,09 – gubitak iznosi 790,9 USD, ne računajući proviziju za konverziju sredstava. Dakle, gubici bi iznosili oko 40% investicionog portfolija.
Mogući rizici
Pored osnovnih rizika svojstvenih svakom radu sa finansijskim paketima, postoje i skriveni rizici. Za surebet to je rizik:
- gubitka banke zbog pogrešne procene surebeta;
- kažnjavanja od strane kladionice uz prinudno smanjenje kvota;
- gubitka igračkog računa zbog grubog igranja na arbitražnom klađenju.
Sve ove rizike moguće je realno izračunati i smanjiti verovatnoću njihovog nastanka. Na primer, ne treba zaboraviti da se rezultati zaokruže pri klađenju na surebet i da se koriste druge metode bezbedne igre.
Međutim, u situaciji sa kriptovalutom rizik od gubitka uopšte svih uloženih sredstava znatno je veći, jer:
- pravni status bitkoina nije određen, pa on može biti zabranjen na teritoriji zemlje;
- poništavanje transakcija nije predviđeno, što isključuje mogućnost vraćanja bitkoina prenetih na tuđi novčanik;
- ako 3. lice dobije pristup novčaniku, ono bez problema može prebaciti svu ušteđevinu na drugi račun, a uprkos jednostavnosti dokazivanja činjenice krađe, neće biti moguće vratiti novac niti vlasnika novčanika primaoca pozvati na odgovornost – u p2p mreži anonimnost funkcioniše u punom obimu;
- obezvređivanje valute – kurs BTC-a nije moguće predvideti, jer praktično ne reaguje na spoljna tržišta.
Obim rizika povezanih sa bitkoinima znatno je veći nego u slučaju klađenja. Jer čak i ako se transakcijama pristupa pažljivo, obezbedi pouzdana zaštita novčanika od hakerskog napada i isključi pristup 3-ih lica računaru na kojem novčanik radi, kurs kriptovalute može jednostavno pasti na 1 cent za BTC.
Umesto zaključka
Svako sam donosi odluke o investiranju sopstvenih sredstava. Pri donošenju odluke budući investitor treba da razume da će i za svoje postupke u potpunosti odgovarati on. Naime, čak i među 2 predstavljene mogućnosti investiranja ima o čemu da se razmišlja – da li izabrati makar mali, ali stabilan prihod ili rizikovati sa kursevima bitkoina, koji više podseća na virtuelni „balon od sapunice“ nego na pouzdan finansijski instrument.
Sama pojava kriptovalute predstavlja značajan događaj za ovaj svet. Ali ostaje pitanje – da li je moguće ulagati u nešto nestabilno, što niko ne priznaje i što zato – teško da je pouzdano?